Дуго сам размишљао да ли да напишем овај чланак.
Мисија пасивендоход.нет је да информише о свим методама које могу допринети финансијској слободи читалаца.
Наравно – нису све методе бесплатне и ниског ризика.
Напротив – неки од њих захтевају улагање у одређеном износу. Износ који нико не може да гарантује.
Шта је П2П позајмљивање и инвестирање?
Претпостављам да нема читаоца који не зна за један од најстаријих облика штедње и профитабилности – банковни депозит.
Мислим да не треба да дефинишем шта је он.
У пракси (у последњих неколико година) принос на банкарске депозите је врло низак. Толико је ниска (а понекад и због банкарских накнада – и негативна) да у пракси инфлација (депрецијација) може „уништити“ инвестицију. Рецимо данас уложите 10 лева, пошто векна кошта лев, а после 5 година – да узмете 11 лева, а векна је 1 лев и 30 стотинки.
У пракси је банковни депозит заштићен само законом (сваки депозит је заштићен до одређеног износа) касетом, да би „платио“ закупнину и новац се не множи.
Какве могућности човек тада има? Како то учинити – употребити реч из Балзаца „рентије“ – особа која живи од кирије?
Једна од могућности је склопити животно осигурање (чак мислим да напишем посебан чланак о предностима осигурања), купити акције од акционарских друштава којима се тргује на берзама и сваке године делити дивиденде, учествовати у П2П кредитирању као инвеститор.
Али шта је П2П позајмљивање?
Бугарски закони су врло јасни. Само одређени појединци могу да деле зајмове са каматама. Једна од њих – као што знате – банке и залагаонице.
Међутим, развој Интернета ствара заиста добру идеју.
Шта би се догодило ако се кредит поквари – рецимо у комадима од 10 лева. Не може ли једна особа поседовати један комад, други други итд.?
Наравно да можете. Шта би ту било лоше?
И тако настају компаније које се баве П2П позајмицама. Постоје Бугари, постоје они који послују ван Бугарске. За Бугаре – они су регистровани у Бугарској народној банци. Али они (мислим) не раде према Закону о банкама, већ раде према Закону о кредитним институцијама (онима који послују у Бугарској).
Они су посредник између људи који желе да уложе сопствена средства и људи који желе да узму зајам.
Нису све компаније чак ни директно позајмљивале. Неке од П2П компанија позајмљују друге компаније које дистрибуирају зајмове.
Они који дају (има и бугарских) процењују сваког зајмопримца и, у зависности од његовог профила, дају му позајмицу. Позајмљивање новца је „код свих султаната“ – закључује се уговор итд.
П2П позајмљивање звучи као идеално пословање. Користе се подаци о кредитима – и у зависности од њих инвеститори добијају камату. Понекад – када је кредит ризичнији, а камата већа.
Већина платформи омогућава инвеститорима да свој новац комбинују у различите зајмове. Ако један од зајмова пропадне, други надокнађују губитак.
Многе платформе нуде и такозвану опцију Откупи – откупљују зајмове који су унапред задати. Како их купују, на који начин? Од кредита који су отплаћени, тј. постоји врло паметан софтвер који све одмах дистрибуира.
За и против П2П улагања
Као што сам горе рекао – неке платформе тврде да имају опцију Откуп и де фацто инвеститор ништа не губи или ризикује.
Не постоји савршен пословни модел. Не постоји.
На пример, десетине милиона људи широм света су без посла због коронавируса. Шта би се догодило да имамо глобални колапс финансијског система – милиони људи не плаћају кредите?
Где би софтвер надокнадио губитке?
Наравно – паметнији од мене ће ми парирати да банке немају стопостотну гаранцију (сетите се случаја ЦЦБ у Бугарској). Тренутно, фонд који гарантује депозите у Бугарској треба само да се надопуњава средствима дуги низ година како би могао да надокнади губитак од ЦЦБ-а.
Слажем се. Ништа није загарантовано. Овај фонд се такође може допунити средствима државе (која је дужна да га издржава). Али нико не гарантује куповну моћ новца – јер су тржишта сировина и робе глобална.
Дакле, нико вам не може гарантовати оно што сте уложили сто посто. По мом мишљењу, тога нема у промету трговине.
Да, као што сам рекао, П2П позајмљивање има своје механизме осигурања. Ове компаније траже своје ако неко не жели или не може да плати.
Али ако постоји потрес мозга – можете га осетити.
Најпаметнији људи увек „диверзификују“ своја средства – дају депозите у банкама (понекад у различитим земљама), купују некретнине и покретне ствари (племенити метали, драго камење, уметничка дела), купују акције у многим јавним предузећима, праве животна осигурања итд.
И ја – с руком на срцу, могу вам саветовати да то учините и да не стављате све у „једну корпу“.
С обзиром да је – мисија пасивендоход.нет-а информисање, мислим да би чланак требало овде да се заврши.
Не преузимам обавезу да коментаришем нити препоручујем било коју компанију за зајмове П2П. Нисам уложио новац на овај начин.
Ако желите – само потражите на Гоогле-у „П2П инвестирање“ на бугарском или страном језику. Наћи ћете пуно резултата.
Запамтите – увек истражујте сами. И једно се такође мора напоменути – сав профит који остварите овом методом, по мом мишљењу, мора бити пријављен и на њих се мора платити порез.
Био бих срећан ако читалац у коментару подели ако П2П улагање има „користи“.
Колико сам видео – принос је око 6-8 процената на годишњем нивоу, можда и више – али ризик се повећава. Тј има рачун када се уложе десетине хиљада лева.
Питао сам се да ли да дам линкове ка другим веб локацијама (какве пратим) – да видим (мада на другом језику) какву профитабилност неко добија (наводно) од таквих подухвата.
Али мислим да то неће бити етично – оно што тамо напише не могу да гарантујем је сто посто тачно.
За ово – још једном, направите домаћи задатак. И нека сви који су уложили – ако желе, напишу коментар.
Бићу срећан ако се одржи дискусија.
